Bliskoznačne imenice "osnova" i "temel̂" i metode n̂ihove semantičke diferencijacije

Near-synonyms "osnova" and "temelj" and methods of their semantic differentiation

Autorka podpisana: Јелена Перишић

The ability of individual lexemes to appear in different contexts, providing variable semantic realization, is often a result of their insufficiently specified semantics, and for this reason they are called semantic underspecified lexemes. Given the fact that the meaning of underspecified lexemes is determined based on the immediate environment in which they appear, collocations are a worthy minimal context to explore their meaning. In this paper we will examine the examples of collocations with lexemes osnova and temelj, in order to determine their meaning, the degree of matching of their semantics and a conceptualization of terms denoted by these nouns. Before proceeding to the study, we will present the results of earlier research on this topic – research of Milka Ivić on semantic underspecification of lexeme thing and the research of Rajna Dragićević of lexeme osnova. Unlike the Rajna Dragićević who examined semantic underspecification of lexeme osnova using a conceptual analysis, in this research we will primarily use collocation method, which is developed in Serbian linguistics by Boris Hlebec. A basic hypothesis is that the results of the use of these methods will coincide to a large extent, and that is an assumption which R. Dragićević states in her study. Corpus research represent collocation with lexemes osnova and temelj, registered in the Corpus of Contemporary Serbian language made at the Faculty of Mathematics in Belgrade.

Способност појединих лексема да се појаве у различитим контекстима, остварујући варијабилне значењске реализације, често је последица њихове недовољно спецификоване семантике, због чега се и називају значењски подспецификованим лексемама. С обзиром на то да се значење подспецификованих лексема одређује на основу непосредног окружења у којем се појављују, колокације представљају захвалан минималан контекст за истраживање њиховог значења. У овом раду ће се испитивати примери колокација са лексемама основа и темељ, с циљем да се утврде њихова значења, степен поклапања семантике, те концептуализација појмова означених овим именицама. Пре него што се приступи истраживању, представиће се резултати ранијих истраживања у вези с овом темом – истраживања Милке Ивић о значењској подспецификованости на примеру лексеме ствар и Рајне Драгићевић на примеру лексеме основа. За разлику од Рајне Драгићевић, која је значењску подспецификованост лексеме основа испитивала помоћу концептуалне анализе, за потребе овог истраживања користиће се, пре свега, колокацијска метода коју је у српској лингвистици развио Борис Хлебец. Основна је хипотеза да ће се резултати испитивања применом ових метода у великој мери подударити, што је претпоставка коју наводи и Р. Драгићевић у свом истраживању. Корпус за истраживање представљају колокације са лексемама основа и темељ, регистроване у Корпусу савременог српског језика израђеном на Математичком факултету у Београду.